Vojnik.org — Национальное Возрождение России
Vojnik.org — Национальное Возрождение России


Хук Справа

Пиано-бар

Русская Демография

Русский Образ

R-RADIO.ORG - Правое радио

Русский Донбасс

[нет]

Интервју са Бојаном Митићем, младим националиним активистом и чланом Отачаственог Покрета Образ

«Семе које jе Небојша Крстић посејао израшће у најдивнији цвет Србске слободе»

Н: Бојане, Ви сте млад човек. Шта Вас је нагнало национализму, националном активизму, и које су Ваше тренутне активности?

БМ: «Љубав према свом народу је редован становник душе нормалног човека», каже Димитрије Љотић (1891 — 1945), један од највећих србских политичара и философа. Ја сам национализам одувек сматрао нечим сасвим нормалним и природним. Љубав према свом народу и земљи је природна колико и љубав према сопственој породици. Љубав (једна свеобухватна љубав према својој нацији, роду и породици), органски поглед на живот и вера у Бога — тако ја дефинишем национализам. Ја, дакле, верујем у јеванђељски национализам.

Ја сам одувек био националиста али сам тога поста свестан почетком деведесетих када је почео распад СФРЈ. Јунаштво и пожртвовање оних који су бранили западне србске земље су ме једноставно задивили. То је у мени пробудило пламен национализма.

Ја сам данас, пре свега, члан Отачаственог покрета Образ — најперспективнијег националног покрета у Србији. Поред тога, лично сам укључен у многе националистичке пројекте, укључујући оне на интернету.

Н: Како је бити националиста у Србији након тзв. «демократске револуције» од 5. октобра?

БМ: Православни Срби скоро да су грађани другог реда у својој сопственој држави! То је чињеница у овој комуно-демократској Србији. Сведоци смо

Правог «крсташког рата» против свега што је србско и православно, који се води од 5. октобра 2000. год. Тзв. «објективни» и «демократски» медији се користе за ширење говора мржње према србској Војсци и србској Цркви. Разни професионални анти-ратни профитери, «заштитници» људских права, пара-плитичке и псеудо-политичке организације; сви они константно «на нишану» имају србске националисте, шире лажи и злобне измишљотине. Многи националисти се држе по страни из страха да не буду етикетирани као «фашисти» или, не дај Боже, «анти-Семити» — двема најцрњим етикатама. Међутим, желео бих да овом приликом подсетим на речи Св. Филарета Московског: «Не треба се бојати клевета, само треба бити на опрезу од њих. Клевете нас уче опрезности, а опрезност чини да клевете постану немоћне.»

Нажалост, чињеница да је Небојша М. Крстић — оснивач и Председник Отачаственог покрета Образ — убијен, говори нам да су анти-србске снаге у земљи спремне чак и да физички елиминишу свакога ко представља претњу њиховим злокобним плановима. Ми смо уверени да се не ради о обичној саобраћајној несрећи. Небојша М. Крстић је био изванредан теолог, књижевник и философ, мудри политичар, и увек надахнути говорник. Убили су га у покушају да спрече даље јачање његовог покрета. Али њихови планови неће успети, јер мучеништво нашег блаженопочившег Председника само ће утврдити нашу решеност да истрајемо до краја у борби за слободно и уједнињено Србство, за Србство са Образом. Семе које је Небојша посејао израшће у најдивнији цвет србске Слободе.

Н: Које су историјске и савремене личности највише утицале на Вас, односно, на формирање Ваших политичких ставова?

БМ: Много је историјских и савремених личности чији лик и дело уистину поштујем. Међутим, међу њима бих посебно издвојио три велика србска православна, државотворна мислиоца: Св. владику Николаја Велимировића, Димитрија В. Љотића и Небојшу М. Крстића.

Н: Године 1999., ваша земља је дивљачки бомбрадована од стране НАТО пакта. Хиљаде невиних је убијено, стотина хиљада Срба било је присиљено да напусти вековна огњишта, а Косово и Метохија су окупирани. Три године касније, скоро на саму годишњицу почетка НАТО агресије, један од најозлоглашенијих НАТОвских ратних злочинаца, Хавијер Солана, потписао је у Београду споразум о раздвајању србских земаља.

БМ: Као србски националиста, ја сам апсолутно за србско национално једниство и (ре)уједињење свих србских земаља (укључујући Србију и Црну Гору) у јединствену србску националну државу.

Србија и србски народ су од свих пропатили највише зарад победе у Првом Светском рату. Број србских жратава у том рату процењује се на преко један милион, то је четвртина укупне предратне популације. Неких 55% мушке популације Србије погинуло је тада. Оне који то знају не треба да чуде речи Роберта Ленсинга, америчког државног секретара (1915-1920), који је рекао да «када се историја Првог Светског рата буде писала, њено најславније поглавље зваће се — Србија.» Ипак, уместо националног и територијалног уједињења, формирањем прве Југославије, србски народ је изгубио своју националну државу. Цела трагедија «југословенства» — говорим о трагедији за србски народ — и погубне последице које је имала та идеја, доћи ће до пуног изражаја тек за време комунистичке диктатуре. Србски народ и србско Отачаство су черечени. Зато ја често кажем да је нестанак Југославије требао да буде добра вест, али он то нажалост није. 14. маја (2002.), представници издајничких режима Србије и Црне Горе сели су са европским изаслаником Хавијером Соланом — озлоглашеним ратним злочинцем који је пре само три године предводио монструозан напад на нашу земљу — и са њим се договорили да «избришу» Југославију, закопају њено име, и уместо ње успоставе — малтене ништа. Ново решење, тај нови државни облик, је нешто досад невиђиено. Није федерација нити конфедерација. У економском погледу, и Србија и Црна Гора су две потпуно независне државе. Бојим се да се процес черечења србске нације наставља, а све је, наравно, под патронатом старих србомрзитеља из Брисела и Вашингтона.

Н: Каквом видите будућност за Косово и Републику Српску?

БМ: Мислим да будућност србског Косова и Метохије и Републике Србске зависи од две ствари: 1) од тога колико ће трајати НАТО окупација ових делова србског Отачаства, и 2) од будућности заједничке државе авнојевске Србије и Црне Горе. Наравно, од суштинског је значаја ко ће бити на власти у Србији, Црној Гори и Републици Србској. Тренутно у Црној Гори имамо једна отворено анти-србски, сепаратистички режим, а у Србији и Републици Србској на власти су колаборационистичке снаге које су спремне да испуне сваки налог који им дође из Вашингтона или Брисела. У Републици Србској власти су се одрекле двојице највећих србских хероја — Др. Радована Караџића и генерала Ратка Младића. У Србији, владајућа ДОС коалиција продаје Косово и Метохију Михаелу Штајнеру и шиптарима. У исто време, они предају (противно важећам уставу Републике Србије) грађане Југославије Хашком трибуналу, а из затвора у Србији ослобађају шиптаре — чланове терористичке «ОВК», оптужене за злочине почињене над србским цивилима, полицајцима и војницима. Једна ствар је сигурна — са овим и оваквим људима на власти, србском народу и србској држави се не пише добро.

Н: Показало се да комунисти и либерал-демократе доносе једино хаос, сиромаштво и просипање државотворне енергије. Потпуно је јасно да су националисти једина снага која Србији може повратити њено достојанство и снагу. Реците нам нешто о националистичој политичкој сцени у Србији?

БМ: Да, ја се потпуно слажем са Вашом констатацијом, али дозволите ми да нагласим да су аутентични србски националисти, православни националисти, једина снага која Србији може повратити њено достојанство и снагу. Желео бих да направимо јасну разлику између оних који су аутентични националисти и оних који то нису. Не можете бити националиста а у исто време веровати у манипулативне приче и митове Новог светског поретка, као што је демократија и грађанско друштво. Не можете бити аутентични националиста и веровати у тако погубне идеје какав је нпр. секуларизам. Зато ја мислим да се националистичка «сцена» у Србији поделила у два, не тако блиска, табора. Уз дужно поштовање према патриотама у Србској радикалној странци и Странци србског јединства, ја сам уверен да време Отачаственог покрета Образ и сродних покрета и група — који представљају аутентични, односно, хришћански и домаћински национализам — тек долази.

Н: Које негативне појаве примећујете међу србским националистима?

БМ: Нерашчишћени рачуни из прошлости и завист често чине комуникацију и сарадњу између националних група веома јадном. Мањак поверења подразумева мањак јединства и то је нешто што нас стално уназађује. Међутим, ја сам сигуран да ће србска национално оријентисана омладина превазићи ове проблеме. Важно је тежити јединству, радити на себи и у, сваком случају, још боље се организовати.

Н: Како се србска омладина односи према национализму? Да ли студенти имају значајно место у националном покрету?

А: Лично мислим да већина младих људи у Србији нема баш најбољу представу о национализму и о томе шта он заправо значи. За многе је национализам баук, нешто негативно. Узрок овоме је свакако комунистичко тровање педесетих, шездесетих и седамдесетих година прошлог века, као и дегенеративни западњачки трендови последњих 10-15 година. Ипак, охрабрујућа је чињеница да је све више малдих људи духовно, литургијски активно и заинтересовано за национални активизам. Све више младих људи схвата да су, како каже Св. владика Николај Велимировић, «по крви аријевци, по презимену Словени, по имену Срби, а по срцу и духу Хришћани» и желе да буду достојни потомци Светог Саве и својих Светих Предака. Наравно, студенти чине већину међу национало оријентисаном омладином и њихова је улога веома значајна. Удружење студената Свети Јустин Философ и група окупљена око часописа «Двери србске» су добри примери националног студентског организовања.

Н: Стекао сам утисак да Православље данас у Србији игра много важнију улогу него у Русији, а и људи су изгледа много религиознији. И поред толико страдања, било би реално консататовати да се у Србији дешава један духовни препород. Да ли се слажете са мном? Шта Православље заправо значи за србску нацију?

БМ: Православље за Србију и Србе значи све. Мислим да не морам да улазим у детаљна објашњења шта то уствари значи. Довољно је да погледате у србску историју и схватите шта заправо хтео тиме да кажем. Једноставно, не верејуем да би без Православља србске нације данас уопште било. Нажалост, многи у Србији тога нису свесни. Ситуација је свакако боља него пре 20, 30, 40 година али, нажалост, морам рећи да смо још увек далеко од правог духовног препорода.

Н: Да ли србски националисти, и уопште србски народ, гаје наду у односу на Русију? Каква мишљења о Русији преовлађују данас у Србији?

БМ: Да будем искрен, након НАТО бомбардовања већина Срба се осећа изневереним од стране Русије. Вера у заштитничку улогу Русије и евентуални савез са Русијом поприлично је уздрмана. Али, хвала Богу, разумевање и поштовање према Русији, као и братска осећања према руском народу, су се одржали. Искрено верујем да крвне и духовне везе које постоје између наше две сродне нације, никада не могу бити покидане — шта год наши непријатељи покушли. Као србски националиста, не сумњам у то да србски и руски народ имају заједничку судбину, нити сумњам у потребу за савезом са Русијом (и другим православним народима) који, уз Божију помоћ, могу и морају бити једина права противтежа вашингтонском ционистичком империјализму и исламском фундаментализму.

Н: Како би, по Вашем мишљењу, млади србски и руски родољуби могли да сарађују? Да ли мислите да постоји шанса за стварање једног заједничког покрета који би промовисао братство и развијао везе између нас?

БМ: Сматрам да је веома је важно успоставити чвршће везе између србских и руских родољуба, посебно младих православних националиста. Не само да постоји шанса већ и потреба за формирањем једног заједничког покрета или неке врсте мреже која би повезивала сродне групе и поједнице из обе земље. Знам да међу младим националистима, и у Србији и у Русији, постоји интересовање за таквим нечим. Ја се лично надам да ћу испунити своје планове и ускоро посетити Русију где бих волео да се сусретнем и попричам са што више наших истомишљеника. До тада, оне у Русији, који подржавају идеју о стварању такве једне мреже или покрета, позивам да ступе у контакт са «Новом Русијом». Хвала вам и свако добро. Живело србско-руско братство!

Языки

Рассылка

Подпишитесь на нашу рассылку!